Изградња великих хидро и термоелектрана
представља сложен и тежак подухват
РЕЗИМЕ ЧЛАНКА
И поред високог нивоа знања и богатог искуства, којима у време изградње већ располажу пројектанти, конструктори, произвођачи опреме, монтери и инвеститори, током обликовања пројекта, конструкције или самога објекта, и у првим данима погона, јаве се неочекивано, или са неочекиваним интензитетом, тешкоће, за чије савлађивање не могу да се нађу решења у богатој стручној баштини. Ту се онда позива у помоћ наука, без које не би могао да се замисли поуздан рад нових великих постројења, нити њихова пуна енергетска и економска валоризација.
Изградња хидроелектране '' Ђердап 1 '' пружа леп пример врло успешног ангажовања науке и научних института и њиховог позитивног доприноса успеху овог великог градитељског подухвата. У чланку се приказује само део успешне сарадње научника и стручњака на савлађивању низа специфичних тешкоћа које су пратиле изградњу '' Ђердапа 1 ''. Оригинална решења тих проблема налазе широку примену на бројним градилиштима у земљи и иностранству
УВОД
Штампа, радио и телевизија обично интензивно прате изградњу великих електроенергетских и рударских капацитета, бележе и најзначајније фазе изградње, говоре о мегаватима, кубицима бетона, тонама опреме, значају објеката у развоју електропривреде и рударства, и траже. место по величини томе објекту у републици, земљи Европи и свету, итд.
Изван домашаја укупне па и стручне јавности, нажалост, остају значајни научни,технички, технолошки, организациони па и слични напори и иновације, захваљујући којима се обезбеђује сигурност објекта, поуздан и економичан рад производних јединица, рационална организација рада и просто управљање врло сложеним постројењима. Сами ствараоци по правилу немају много времена да пишу о резултатима тога рада, а често организације којима припадају показују неразумљиво мало интереса за упознавање шире стручне јавности са провереним резултатима учињених креативних напора. Ти би резултати требало да постану власништво свих градитеља, у том смислу, да се решења за проблеме који су већ решени у земљи не траже поново, а поготово не у иностранству. Срећом има позитивних примера, а требало би да их је још више.
Иако са велике временске дистанце, покушаће се на примеру изградње хидроелектране '' Ђердап 1 '', ограничивши се на проблематику машинске и електро опреме и постројења, да прикаже део свестраних стручних и научних активности, којих је било веома много, и без којих Ђердап не би био од првог дана рада најпоузданији ослонац електроенергетског система, као ни фактор значајног побољшања услова пловидбе у доскора опасноме делу пловидбеног пута Дунавом.
У конципирању постројења и опреме ХЕ Ђердап 1 учествовале су научно-истраживачке и пројектантске организације СССР, Румуније и Југославије. Овде ће се говорити само о извесним техничким решењима и подухватима који су резултат рада југословенских организација и појединаца.
МАШИНСКА ОПРЕМА БРАНЕ И БРОДСКЕ ПРЕВОДНИЦЕ
Први пут у свету, за манипулације дизања и спуштања, односно отварања и затварања устава на брани и бродској преводници, коришћени су међусобно синхронизовани парови уљних сервомотора. Ради се о ''џиновским'' уставама ширине до 32 м, тежине од око 800 т, а ход устава ишао је до 16 м. На основу совјетских предпројеката, разраду и израду постројења, елемената хидрауличких, електрохидрауличких и електричких шема обавили су са изванредним успехом:'' Прва Петолетка '', институт '' Михаило Пупин '', '' 14 Октобар '' и '' Братство '', са седиштима у Трстенику, Београду, Крушевцу и Новом Травнику.
Код подизања и спуштања табластих затварача захтевано је да се висинска разлика крајева затварача на распону од 32 м одржава у границама од +/- 20 мм, а оствариване су разлике у границама +/- 5 мм, ретко +/- 10 мм а никада изнад тога.
На преливним уставама бране је регулација синхроног хода сервомотора остваривана помоћу посебног електрохидрауличког диференцијала, док су хидрауличке пумпе са константним протоком уља. На бродској преводници синхроним ходом сервомотора управљало се помоћу електронског пропорционалног регулатора, који је деловао на регулационе органе уљних пумпи променљивог протока. Оба система су већ више од 15 година беспрекорно функционисала и у свом садашњем облику могу без икакве бојазни да буду препоручени као озбиљна опција за све наше нове бране и бродске преводнице. '' Прва петољетка '' је у својим постројењима на брани користила искључиво властиту хидрауличку и електрохидрауличку опрему, док је '' 14 Октобар '' користио уљне пумпе променљивог протока, електрохидрауличке управљачке вентиле страног произвођача (''Денисон'') и регулатор института '' Михаило Пупин '' Захваљујући, између осталог референци на Ђердапу, наши су испоручиоци опреме добили врло велики посао на брани '' Тарбела '' у Пакистану. Ови системи примењивани су на бродским преводницама на каналу Дунав – Тиса – Дунав.
УПРАВЉАЊЕ БРОДСКОМ ПРЕВОДНИЦОМ
У време пуштања у рад, крајем 1970. године, југословенска бродска преводница је по техничкој опремљености међу најсавременијим у свету, ако не и најсавременија. Опремљена је уређајима за централно аутоматско, полуаутоматско и ручно управљање превођењем бродова, тиристорском сигнализацијом, индустријском телевизијом са даљинским усмеравањем камера, посебним системом телефонских веза, озвучењем, модерним осветљењем као и радарским системом праћења бродова. Ту су, наравно, и радио-везе са бродовима. Сваки елеменат преводнице, од тешких устава па до најсуптилније електронике, издржали су сурове услове непрекидне експлоатације без застоја и без хаварија на бродовима. На пројектовању и реализацији елемената и система бродске преводнице били су ангажовани совјетски, румунски и југословенски институти и предузећа, а ради осигурања безбедности пролаза и брзине кретања бродова, коришћена је само најквалитетнија домаћа и увозна опрема. Пројекат управљања преводницом направио је институт '' Михаило Пупин '', преко кога је и од кога је купљена сва опрема за командовање уставама преводнице, као и сва опрема помоћних система преводнице. Радници овог института монтирали су и пустили у рад сву ову опрему. Није без значаја истаћи да је институт '' Пупин '' читав овај посао, од уговарања пројеката и испоруке опреме па до њеног пуштања у погон, урадио за годину дана, што у данашњим условима изгледа апсолутно невероватно. Било би интересантно изучити како је крајем шездесетих година овако ефикасна градња била могућа, а данас више није.
СПЕЦИФИЧНОСТИ ПРОИЗВОДНИХ ХИДРО – АГРЕГАТА
У време изградње ХЕ Ђердап 1, Капланове турбине које је израдио ЛМЗ (Лењинградски металски завод) биле су највеће на свету по димензијама и снази а за пад на коме су радиле. Носећи лежај агрегата такођје је био најоптерећенији носећи лежај на свету. Специјална конструкција, са два концентрична прстена сегмената, разрађивана је у лењинградској ''Електросили'' више година и проверавана на моделу и на више агрегата на Волги. Захваљујући примени свих стечених искустава сва носећа лежишта хидро-агрегата ХЕ Ђердап радила су од првог дана беспрекорно, иако је код совјетских стручњака постојао страх од почетних тешкоћа. Тај страх се заснивао на више чињеница:
-лежишта, односно њихови потпорни носећи клизни сегменти, ослањају се на иако крут, ипак еластичан турбински поклопац, који се угиба под дејством тежине обртних делова агрегата и хидрауличких притисака и сила;
-требало је обезбедити равномерно,блиско прорачунском, оптерећење свих сегмената, оних уз осовину агрегата и оних у спољашњем прстенастом низу; клизне површине свих сегмената дорађиване су ручно на градилишту; зглобни ослонци сегмената су крути у вертикалном смеру, па се захтевала њихова изузетно прецизна монтажа;
-нема посебних пумпи за обезбеђење циркулације уља за подмазивање
- лежишта; конструкција је изведена тако да обртно носеће звоно ротирајућих делова агрегата делује као пумпа за подмазивање;- обезбедити да уље при раду агрегата не пени
-прва искуства у Совјетском Савезу са носећим лежиштима са два концентрична прстена сегмената нису била позитивна.
Очевидно је да су совјетски конструктори и наши монтери успели да савладају све проблеме које су пред њих постављала енормна оптерећења лежишта и њихова изванредно прецизна израда, дорада на градилишту и монтажа. Показало се да лежишта са два реда сегмената нису конструктивни промашај, што се дотле сматрало тачним од низа конструктора.
За фабрику генератора и институт '' Раде Кончара '' испорука три генератора од по 190 MVA мале брзине обртања, испорука тиристорске побуде и вишепараметарских регулатора побуде, био је велики изазов.
Искуства стечена израдом изолације статорских намотаја генератора, стечена на ХЕ Сењ, Сплит и Бајина Башта, претворена у избор најквалитетнијих изолационих материјала, везива и технолошких поступака мотања изолационих материјала, њиховог '' пеглања '' и полимеризације, дала су као резултат изванредан квалитет изолације статорског намотаја, који је задовољавао и најстроже иностране прописе. Начин спајања деоних проводника штапова у главама статорског намотаја обезбеђивао је ванредно добру проводност спојних места и није доводио до прегоревања и листања изолације, што се практично није могло избећи при друкчијим поступцима спајања (наливање обухватних чаура сребром помоћу поступка тврдог лемљења), упркос посебним мерама интензивног хлађења водом бакарних проводника у глави.
''Кончар'' је, први пут у нашој земљи, опремио своје генераторе властитим системом тиристорске побуде. Пројектант и инвеститор инсистирали су на тиристорској побуди, имајући у виду пре свега периферни положај ХЕ Ђердап у односу на центре потрошње у СР Србији и Југославији, а нарочито релативно дуготрајан рад на мрежи 400 kV, која се сукцесивно градила.
Ова побуда даје екстремно кратка времена одзива, обезбеђује високе плафоне побуде и дуга времена рада са форсираном побудом. Тиристорском побудом управљају вишепараметарски регулатори у полупроводничкој техници, који омогућавају различито комбиновање улазних параметара да би се добила поуздана , стабилна и равномерна расподела реактивних снага између генератора у паралелном раду, као и жељена динамика понашања система регулатор-побуда-генератор при различитим поремећајима напонских режима у електроенергетском систему. Будући да су прва три генератора опремљена адекватним регулаторима и системима побуде совјетске производње ( '' Електросила '' ), развијајући оригинална пројектантска решења '' Кончар '' је обезбедио паралелан рад својих и совјетских генератора без непријатне динамичке прерасподеле реактивних снага између генератора уз њихову стабилну расподелу у стационарним режимима.
Активирањем у вишепараметарским регулаторима побуде ХЕ Ђердап 1 канала за фреквенцу и њен први извод успела је потпуно ликвидација опасних међусобних њихања активних снага генератора у југословенском електроенергетском систему у паралелном раду са мрежом Западне Европе. Овај паралелан рад био је од огромног интереса за електропривреду Југославије, а у то време се обављао у условима непотпуно изграђене мреже 400 kV Југославије, уз значајно оптерећење неких критичних далековода220 kV (Титоград – Требиње, Бајина Башта – Крушевац, Крушевац – Косово).
Интересантно је напоменути да су регулатори брзине обртања турбине совјетске производње ('' ЛМЗ '') електрохидраулички.Концепција шеме, тачност-осетљивост, могућности подешавања параметара регулације (статизам, пролазни статизам и временска константа еластичне повратне везе) су били на нивоу најсавременијих светских регулатора те врсте. Регулатор је,поред класичног ограничавача отвора спроводног кола, опремљен да може аутоматски да онемогући рад турбине било у зони појачане кавитације, било у зони превеликих снага, уз помоћ мерних претварача за нето-пад и одату снагу генератора, што би повећало поузданост рада турбине и продужило њен животни век. Иако совјетски испоручиоци нису испоручили поменуте мерне претвараче, исплатио би се напор да се њихова израда повери '' Литостроју '' и домаћим институтима.
Изради регулатора и поузданости компонената посвећена је највећа пажња и због чињенице да ротор генератора не би могао без квара да издржи пуни побег турбине, до чега би могло доћи при некоординираном кретању лопатица статора и ротора турбине после искључења из мреже максимално оптерећеног генератора уз истовремени квар на регулатору брзине. Као крајња заштита за овакав практично невероватан случај, на свим турбинским улазима постављени су аутоматски брзо падајући табласти затварачи.
РАДНА И ЗАШТИТНА УЗЕМЉЕЊА
Радна и заштитна уземљења омогућавају да се при пробоју изолације у постројењима, или при ударима грома, струје квара или грома одведу у земљу, а да се у оквиру постројења и изван њих не појаве напони корака и додира недозвољене вредности, као и да се обезбеди селективно деловање заштитних уређаја. На Ђердапу је овај проблем био посебно изражен због велике разуђености постројења. Институту '' Никола Тесла '' поверен је задатак да оствари модел и прорачун система уземљења, који би минимизирали ископ канала за полагање уземљивача, количину бакарног ужета и обезбедили да ни у најнеповољнијој комбинацији струја земљоспоја и квара, напонска разлика између било којих тачака система уземљења не пређе 900 V. Институт '' Тесла '' решавао је овај проблем користећи и рачунар и аналогни модел у електролитичкој кади. Развијен је поуздан рачунарски модел, који је касније коришћен у свим новим постројењима ЗЕП-а. Само уштеде које су учињене смањењем ископа и количине бакарног уземљивача, у односу на решења која бисмо имали применом конзервативног метода пројектовања, биле су знатно веће од коштања ангажовања института '' Никола Тесла '' и износиле око 30% од коштања раније пројектованог система уземљења.
ПРИМЕЊЕНА МЕРНА ТЕХНИКА И РАЧУНАР
Конвенцијом закљученом између НР Румуније и СФРЈ о експлоатацији Хидроенергетског и пловидбеног система '' Ђердап '' предвиђено је да се расположиви хидроенергетски потенцијал Дунава током дана дели по пола. Да би се остварила контрола коришћења овог потенцијала морају се међусобно размењивати подаци о раду и производњи агрегата и о положају устава на брани. Мерења се обострано шаљу на растојања која прелазе дужину од 1 км. Слична је ситуација са преносом мерних величина из појединих делова постројења у команду електране.
Решење је тражено у масовној примени мерних претварача за активне и реактивне снаге, једносмерне и наизменичне напоне и струје, као и за температуре лежишта агрегата и статорских намотаја; Стандардизацијом излазних сигнала из мерних претварача на 0 – 10 mA, односно – 5 – 0 - + 5 mA добијена је могућност да се ове излазне величине мерних претварача једноставно уведу у рачунар и помоћу њега обрађују, региструју и штампају. У време разраде пројекта мерења и сигнализације знало се да постоји проблем индуковања подужних напона у проводницима, који се воде унутар постројења, као последица наглих промена електростатичких поља и појаве великих струја квара.Требало је заштитити рачунар од тих успут прикупљених пренапона. Заштита је остварена на два начина:
-путем оптималног обликовања и димензионисања система уземљења спречена је појава већих потенцијалних разлика на систему уземљивача од 900 V,
-у недостатку (у то време) специјалних екранизованих рачунарских каблова коришћени су класични телефонски каблови; у свакој четворки два проводника су коришћена за пренос сигнала а два као електростатички екран (кратко спојена на оба краја); читави каблови постављени су целом дужином од мерних претварача па до рачунара у челичне цеви; поред тога кућишта и масе речунара су уземљени, док су се проводници у близини мерних претварача налазили под '' пливајућим '' потенцијалом.
Ниједан квар на рачунару није настао услед пренапона на мерним системима, али су зато у почетку често испадали из погона претварачи наизменичног напона, снаге и струје на разводном постројењу 400 kV. Разрадом заштите претварача од пренапона системом Zener-диода, институт '' Михаило Пупин '' је реализовао изузетно прецизну и погонски поуздану гаму различитих мерних претварача, који се данас масовно производе и користе у електроенергетским постројењима.
ЗАШТИТА ОД УНУТРАШЊИХ ПРЕНАПОНА
У жељи да се генератори ХЕ Ђердап 1 заштите од пренапона који могу доћи из мреже 400 kV '' кроз '' генераторске трансформаторе, према шведском искуству и нормама, у шинске везе генератор – трансформатор уграђени су специјални одводници пренапона. Једнога дана, у тренутку манипулисања једним растављачем 400 kV у разводном постројењу, дошло је до експлозије одводника пренапона на једном генераторском изводу, уз приличну материјалну штету. Веза између те две појаве била је тако очигледна да се морала извршити провера величине индукованог пренапона, дејства одвводника пренапона на страни 400 kV генераторских трансформатора, као и величина пренапона пренетих на генераторске прикључке. Испитивања су поверена институту '' Никола Тесла '' а теоориска обрада и математичко моделирање Електротехничком факултету у Београду. Кратко речено, показало се да су далеко опаснији пренапони у делу постројења 400 kV, који настају приликом манипулација растављачима, нарочито ако се њима ставља под напон нека већа секција постројења, него што су комутациони пренапони, настали приликом искључења прекидачем празних далековода 400 kV дужине око 200 km.
По својој величини, ови пренапони не доводе до раговања одводника на високонапонској страни трансформатора, али се преко капацитивних спрега унутар и између намотаја трансформатора трансформишу у пренапоне на генераторским шинама такве величине и облика, да долази до побуђивања одводника на генераторским шинама. Пошто појаве интермитираног паљења и гашења лука, пре проласка напона кроз нулу, трају више од 2 сек., то су енергије којима се напајају генераторски одводници толике да мора доћи до њихове експлозије. Провере учињене емитовањем низова ударних таласа редуковане величине путем репетитивног ударног генератора и мерење пренапона на генераторским шинама, потврдили су резултате неких претходних мерења и теоријских прорачуна. Излаз је нађен у стриктној забрани манипулација растављачима 400 kV за одређене шеме разводног постројења 400 kV.
Захваљујући овим мерењима утврђен је и разлог честих, рекло би се скоро обавезних, кварова на DC/DC конверторима, преко којих је напајана телефонска централа 24 V, који су настајали приликом манипулација растављачима у разводном постројењу 400 kV. Мерењем на телефонским кабловима констатовани су при поменутим манипулацијама пренапони амплитуде око 1000 V, али са релативно огромном енергијом (дугачак реп пренапонског таласа). Избором диода, отпорних на високе повратне напоне, више није долазило до кварова на DC/DC конверторима. Неугодност ове појаве била је у томе што се остајало без интерних телефонких веза у тренуцима манипулација у електрани, када су везе критично потребне.
ИСПИТИВАЊА ДИНАМИЧКИХ КАРАКТЕРИСТИКА РЕГУЛАТОРА
По први пут у југословенској пракси вршена су испитивања карактеристика турбинских и регулатора побуде мерењем '' фреквентног одзива '' (амплитуде и фазе) отворених регулационих кола. Набављена је у иностранству или је израђена у земљи целокупна апаратура за ова испитивања: генератори синусоидалних напона учестаности од 0,001 Hz до више од 100 Hz, са могућношћу директног очитавања појачања и фазе испитиваног рагулационог кола или система.
Ова мерења и испитивања вршена су на по једном заустављеном агрегату. Због тога је израђен линеарни појачавач снаге који је био у стању да, без изобличења, напаја турбински регулатор и све његове елементе, који се нормално напајају из тахометарског генератора покретаног са вратила агрегата. Помоћу осцило-пертурбографа симултано је снимано понашање низа елемената регулатора и регулационих система при симулираним променама брзине обртања агрегата, односно напона на генераторским изводима.
Мерења укупних динамичких карактеристика регулатора омогућила су да се утврде разлике између линеаризованог математичког модела, помоћу кога су прорачунавани, изабрани и подешени оптимални параметри регулатора, уз утицај нелинеарности, о којима прорачуни нису, или нису довољно, водили рачуна, и реалних регулатора и отворених регулационих кола.
ГРУПНА РЕГУЛАЦИЈА АКТИВНЕ И РЕАКТИВНЕ СНАГЕ ГЕНЕРАТОРА
На Ђердапу су примењене групне регулације активних и реактивних снага свих генератора који се истовремено налазе у паралелном раду на истом систему сабирница. Решење за активне снаге дао је ''ЛМЗ ' на начин који је већ дуже време познат.
Када се ради о групној регулацији реактивне снаге, израђен је од стране института '' Никола Тесла '' групни регулатор, који је омогућаво низ режима чији су се параметри могли подешавати по жељи. Укупна '' спољашња '' карактеристика електране (зависност одате реактивне снаге од напона на сабирницама 400 kV електране) може се поделити у два дела, са потпуно различитим статизмом Може се подесити у жељеном опсегу зона неосетљивости, тако да ако се напони налазе у опсегу подешених граница електрана ради као генератор константне реактивне снаге. Осим тога, док су неки ранији групни регулатори деловали лагано на примарне регулаторе побуде генератора преко подешавача напона, овај је регулатор омогућавао директно и брзо дејство на примарне регулаторе побуде, користећи нееискоришћене улазне намотаје. Дејством ових регулатора сведене су на минимум транзитне прерасподеле реактивне снаге између генератора у прелазним режимима, што је особито важно код генератора са брзим побудним системима. Не треба ни помињати погодности за особље, које управља електраном са више агрегата, а њоме управља као да има само један агрегат.
ДОПУНСКА АУТОМАТИКА БРЗОГ ИСКЉУЧЕЊА АГРЕГАТА
У првој фази рада хидроелектране '' Ђердап 1 '' мрежа 400 kV у СР Србији и СФРЈ била је тек у почетној фази изградње, а у њој као целини, и на нижим напонским нивоима, било је доста слабих тачака. Цео електроенергетски систем СФРЈ био је рањив на кварове појединих водова. Тој рањивости могла је да допринесе и ХЕ Ђердап, радећи пуном снагом на слабу мрежу. Опасности ове врсте констатоване су у појединим студијама, а нарочито испитивањима на т.зв. '' микро мрежи '' Електропривреде БиХ у Сарајеву.
Да би се доскочило овим опасностима и обезбедио максималан пласман енергије из ХЕ Ђердап у условима слабе мреже, али мреже у убрзаном развоју, као и њене променљиве тополошке структуре, институту '' Никола Тесла '' поверена је израда системског аутоматског уређаја који би, при настанку неког опасног поремећаја, логички избацио из погона један блок (два агрегата) ХЕ Ђердап, ако би такво избацивање погодовало одржању стабилног рада осталих блокова и електроенергетског система као целине.
Израђен је такав уређај и његово функционисање је са успехом проверено на ''микро мрежи'' у Сарајеву. Да би овај уређај могао како ваља да фунционише, морали су бити разрађени и израђени мерни претварачи за активне снаге са изузетно малим временским константама, реда 0,01 sec, док ''нормални'' претварачи имају временске константе око 0,5 sec. Мерене су снаге целе ХЕ Ђердап и у функцији њихове величине припремане су акције за случај да дође до опасног поремећаја. Други логички ланац предуслова за деловање ове системске аутоматике претстављала је конфигурација мреже преко које је ХЕ Ђердап одавала своју снагу систему. Зависно од тога који су све далеководи у датој ситуацији укључени као и која је почетна снага ХЕ Ђердап пре поремећаја, које су брзине промене снаге на далеководима 400 kV Ђердап – Београд и Ђердап – Бор, уређај је давао или блокирао одређене налоге за искључење блока.
Овај систем може се, уз нужне адаптације, користити као значајан елеменат системске заштите и аутоматике у најосетљивијим тачкама југословенског електроенергетског система, а ради брзог спречавања развоја хавариских ситуација.
.................................................
Имало би још много тога да се каже о развоју уређаја и апарата до кога је дошло ради обезбеђења поузданог рада ХЕ Ђердап, као н.пр.: исправљачи за пуњење акумулаторских батерија са регулисаним излазним напоном батерија и дубоком регулацијом, израда инвертора и DC/DC конвертора, примена термовизије за даљинско мерење температуре делова апарата и постројења под напоном, примена термовизије за контролу поступка тврдог лемљења глава статорских намотаја, контрола квалитета спојева статорских штапова радио-изотопима, контрола стања изолације генератора и трансформатора најсавременијим поступцима, искуства са применом рачунарског система за аквизицију погонских података, итд. итд. Но то би знатно повећало обим овога написа.
З А К Љ У Ч А К
Сви наведени резултати су постигнути заједничким радом младих људи – оних који су уочавали проблеме и оцењивали њихову величину и значај и оних који су били кадри и вољни да их реше, применом најсавременијих прилаза, метода и уређаја.
Данас су то освојена подручја и елеменат знања који се стиче на факултетима и затиче на радним местима као пропис или техничка препорука. Јуче су то били продори у непозната подручја, са резултатима чија се извесност није могла гарантовати.
Али били су то изазови који су покретали техничку уобразиљу, знања и искуства, али и храброст да се ухвати у коштац са појединим природним феноменима и нађу решења за до тада нерешене задатке. Убеђени смо да су ангажовања југословенске науке и знања на Ђердапу, о чему је делимично било речи у овом напису, пуна потврда великих могућности наших стручних кадрова, истраживача, пројектаната, конструктора, градитеља, инвеститора и "људи из погона"', које ипак данас недовољно користимо.
У много чему већ тада смо били далеко од колонијалног интелектуалног и техничког статуса. Данас имамо неупоредиво мање права да у њему будемо, у било којој области технике и технологије.
29.10.1985 год. Мирослав Јовановић, дипл. инг.
Напомена: Овај напис претставља стилски дотерану верзију прилога објављеног у зборнику''Енергија и развој'' 1986. године издавача ''Југословенског савеза друштава за ширење научних сазнања Никола Тесла''.
27.03.2004 год.М. Ј.